Doktorica Mudrica

Imamo dva oka, da više gledamo, dva uha, da bolje slušamo, ali jedna usta, da manje pričamo! Jeste li ikad razmišljali o tome? Živa istina! Koliko puta samo trabunjamo, žvaćemo, drobimo, čavrljamo...a bolje da ćutimo... A koliko puta se zamislimo, mozak kao da izadje iz lobanje, i ne registruje šta smo videli...gledamo tamo negde... 

E sad, koristiti mozak više, da bi razmišljali o tome što govorimo, i paziti šta pričamo, jer sve ima svoje zašto! Evo vam primer.

Čovek ustaje, nervozno se sprema za posao... Seda u kola, uhvati se za volan, i govori onako za sebe: zašto imam šefa budalu, i ženu glupaču, stari auto, čekam da se pokvari, decu probisvete, roditelje bolesne?! Andjeo ga sluša, zapisuje sve reči, i pomisli: kakve čudne želje! Ali ispuniću ih, njegove su!

Pazite šta mislite, pazite šta govorite, vaš andjeo čuvar je sa vama, čuje vas, i zapisuje sve što pričate, ispunjava vaše želje!!! Na vama je da dobro razmislite šta hoćete...

Dokle god govorite "Nemam posao, nemam para", vaš andjeo vam ispunjava tu želju, jer on ne zna da li samo razmišljate, ili želite! Ako govorite "Nemam momka/devojku", vaš andjeo to zapisuje, potvrdjuje to da nemate. Obrnite priču u svoju korist, iznenadite svog andjela, recite da očekujete posao, da ćete uskoro naći divnu ljubav, da ste zdravi, da ste srećni, vaš andjeo vredno zapisuje, i ispunjava sve želje. Morate biti strpljivi, možda ne može odmah baš svaku da ispuni, ali, verujte, hoće, on je vaš, i radi za vas! Žene najčešće greše sa onim "Nemam šta da obučem", i kupuju, ali i dalje nemaju ništa... A ako sebi kažete " Danas ću divno izgledati, niko ne zna da je ovaj džemper od pre par godina, ali ja ga volim, lep je, odlično mi stoji, dodaću mu detalj, maramu, ogrlicu, bilo šta, izgledaću odlično", verujte, andjeo će vam ispuniti i tu želju, i drugi će to primetiti, to da izgledate odlično! I tada ćete shvatiti da imate šta da obučete, da ste srećne i zadovoljne. I da imate andjela!

I zato, da ponovimo: jedna usta za manje priče, mozak na "turn on" i da razmišljete šta govorite, jer andjeo vodi evidenciju, i lepo se ponašajte, neko sve sluša, i daje vam upravo to što želite!!!

Pred kraj meseca svi klonu, slabo odlaze u nabavku (sem osnovne kupovine), jer svi čekaju platu, penziju, dečiji dodatak... Tada nam raspoloženje drastično opada, kao naglo otrežnjenje u policijskoj stanici, nakon burne, pijane noći. Niko ne ide u bioskop ili pozorište tada, niko ne obilazi butike, nikome nedeljna pijaca nije neophodna, a kolač je manjeg formata, jer su računi stigli, ili putuju u torbi poštara do naših sandučića...

Naravno, nikome nije lako baš kad treba "tresnuti" kovertu novca na šalteru nekoj (neljubaznoj) gospodji, ili on line izvršiti uplatu (inače, manje boli kad to radite noću, provereno!)... Ali se pravite da to nije ništa strašno! To je samo znak da će vam se novac pre vratiti!!! A evo i zašto.

Kada daš nekome nešto, taj neko oseća potrebu da se oduži. Kad dobije platu, da potroši svoj novac, da ga prosledi dalje...

Npr., kad kupite hleb u pekari, ta devojka ce dobiti platu, otići će u butik i kupiti majicu, ova devojka je u butiku tada zaradila platu, a to je vaša ćerka. Onda vaša ćerka dobije platu, i kupi voće u povratku sa posla, i cela porodica gradi imunitet... Dakle, vama se vraća još bolje nego sto ste dali!

Ili, čovek kupi novi tepih, taj neko ko je proizveo tepih, naplaćuje svoj trud i rad, i ima volju da napravi još jedan takav ili sličan tepih, ili dva manja. I oni će se prodati, njegov rad je isplativ, njegova porodica živi od tog rada, ali plaća časove matematike svom djaku, a sin vašeg brata daje te časove. Ali i njegova porodica živi od toga! E, onda oni dolaze kod vašeg deteta na rodjendan, i kupuju mu sjajan poklon, baš ono što je vaše dete želelo. Kapirate? 

Putanja je beskrajna! Ti daš malo, usrećiš drugog, on da malo, opet usreći drugog, taj opet, i tako u krug... I vama se novac vraća, možda ne u papirnom obliku, ali on je tu! U voću, u poklonu za rodjendan, u pomoći u kući... u bilo čemu! I zašto onda govorite da nemate novac? Imate i više od novca! Imate srećnu porodicu, zadovoljstvo u sebi, osmeh u očima.

Razmislite o tome! Da li bi ste bili srećni da dobijete na lutriji? Mnogi će reći: "Ooo, daaa!", ali ne bi bili srećniji nego sada. To nije sreća, već trenutak ushićenja. A trenutak prolazi. Dolazimo na istu pricu: kupili biste npr. stan, izdali ga, i dobijali novac od podstanara, a plaćali nekome nesto drugo. Dakle opet vi dajete, opet neko dobija, i kad drugi daju, vi dobijate. Samo probajte da se pravite da imate više nego sada, govorite da imate više. I imaćete! Živi bili, pa videli! :)

Svako od nas živi svoj život kako želi, jer na to, prosto, ima pravo. Niko ne može da uredjuje tudje živote, i niko ne voli da mu se neko petlja... Prvo mamama (koje uvek imaju najbolju nameru) kažemo: "Ma daj, dosadna si, neću tako", ili tati: "Ma pusti me, nisam dete"... E, pa kad nismo deca, pokažimo (ne samo njima, već svima) kako se uspešno živi, i upravlja kormilom na našem brodu!

Sve zavisi šta je kome potrebno. Pet osnovnih stavki su: zdravlje, sreća, novac, posao i ljubav. Pa ih poslažite kako želite. Ali recite sebi zašto ste baš tim redosledom poslagali ključeve. 

Moje objašnjenjenje je sledeće.

1. Zdravlje. Kad je čovek zdrav, ima mogućnost da bude zadovoljan sobom (uz manja korigovanja), i da živi po nekim svojim pravilima...

2. Sreća. Kad je srećan, širi taj osećaj na ljude iz svog okruženja, i sve mu je potaman...

3. Novac. Kad imamo novac, nekako je sve lakše, ali to samo mislimo, može i bez velikog novca da nam bude lepo...

4. Posao. Treba nam neka obaveza, koja je čak i plaćena, jer je dosada teška...

5. Ljubav. Svuda je oko nas, svi je tražimo, svi je (manje ili više dajemo), a pokretač je svega...

Zato, rezime priče je sledeći: ako smo zdravi, bićemo srećni, a kao takvi, možemo da privučemo sebi novac, jer nismo lenji, već radimo, i plaćeni smo za to, a kad smo plaćeni, imamo novac za bolji izgled, za kafu, ručak, vikend, i tada možemo da pronadjemo i ljubav, a kad osetimo ljubav, zdravlje nam cveta, hormoni kao baloni, sreći nikad kraja, novac dolazi, jer posao dobro ide, i opet ulažemo u ljubav, jer sitnice čine život...

Dakle, malo nam za sreću treba, uzmite privezak od svojih pet ključeva, i nosite ga sa sobom! Pazite da ih ne izgubite.

Ovo je lako, ovo može svako! Ako voliš sebe, ako sebi želiš dobro, probaj, jel te košta nešto? E, pa, kad ne košta, probaj! Poslaži, i reci mi jesam li u pravu?! :) 

Koliko puta ste čuli rečenicu (ali i sami izgovori), a da se završava sa biću srećan/srećna: Ako danas bude plata... Kad bi dobio dobru ocenu... Da su mi deca bolja... Kad bi me više voleo/volela... A zašto sebi postavljate uslove?! Zašto morate da zavisite od drugih? Zašto vaša sreća nije deo vas, i zašto morate da uslovljavate sebe tudjim raspoloženjem, voljom, ili bilo čime?

Nekako u životu, malo je onih koji će reći da su rodjeni pod srećnom zvezdom, malo je onih koje je baš briga za tudje mišljenje, i zašto biste vi bilo šta podredjivali drugima?!

Krenimo prečicom!!!

Danas ću da budem dobar/dobra, onda će deca videti da je tati/mami lepo, pa će biti raspoloženi (automatski su bolja deca), ili, danas se pravim da imam novac, i biću zadovoljan/zadovoljna, i izgledaću sjajno, niko ne zna koliko imam (nemam) u novčaniku, ali meni će biti dobro. A novac će, svakako, doći! Ili, pokazaću mu/joj koliko ga/je volim, kad primeti da se nešto promenilo, i ta druga osoba se menja, verujte! Retki su oni koji na ljubav odgovaraju mržnjom, retki su oni koji prećute na nešto lepo i dobro, i skoro nikada nećete sresti mrguda u sjajnom i nasmejanom društvu.

Probajte, promenite sebe, jer tako se najbolje menja svet! Želiš ljubav? Prvo je daj, da bi dobio. Želiš novac? Prvo potroši, da bi ti se vratio. Želiš pažnju? Prvo je pokloni nekome, povratna reakcija je sigurna. Dakle, ako daš, i Bog će ti dati, ako se "stisneš" i Bog će se stisnuti!

Srećno! 

Ne znam, ima li ko još uvek onaj stari, veliki, okrugli sat budilnik, ili koga danas još bude petlovi? Svi imamo mobilne telefone, i neke, omiljene nam, melodije za budjenje... Pa kad ih čujete, proteglite se još malo kao mačori pored tople peći u decembru, mazite se s ćebetom, i nasmejte se danu. Čak i ako je samo 9*C u prvim danima oktobra...

Ne razmišljajte kako je magla i hladno, ne mislite na puževe golaće i kišne gliste (koje ćete sresti usput), ne zgražavajte se pre prve jutarnje kafe! Imaćete vremena da se mrštite ceo dan...ako stignete!

Obuci majicu veselih boja, stavi narukvicu, budi sebi lepa! Košulja i kravata, ključ od automobila u ruke, i osmeh na lice, ma koga briga što su ti blatnjave trepne i ratkapne?

E, kad obećaš sebi da će ti biti lep dan, veruj da hoće!

Probajte! Stvarno deluje!

U inat šefu budite nasmejani, neka misle ljudi šta im volja... Oni bez srama će pitati šta ste radili noćas, oni povučeni će da zavide, a vi napred, jer vi živite za sebe! Ispričajte sebi novu priču, i verujte u nju! Najlakše postajete srećni kad vam se za ledja lepe tudji pogledi, kad ste dobra tema na prvoj pauzi, i kad bi svi dali parče svog bureka da znaju šta vam se lepo desilo...

E, sad, lepo spavajte, a kad noć pobegne s prozora, a vi osmeh na lice, vedre boje na sebe, i ponosno pod kišobran, pa u kola, taksi, ili gradski prevoz. I ne zaboravite, uživajte! 

Kreneš levo, kad, gle čuda, ispuštaju krike kuknjave, nad zemljom, politikom, platom i penzijom. Podješ desno, onamo opljuvaše i po krizi, i po familiji, kumu i direktoru, danu i medicinskom osoblju. Nazad ne možeš, jer se u juče nećeš nikad vratiti. A kako da odeš napred, kad svi i sve odoše onamo...da ne psujem?!

Budi sam sebi svetlost u mraku, ali ne sijalica od 40 vati, već reflektor! Za ime Boga, uveri sebe da je sve moguće, i veruj u čuda, jer se ona, (dovraga, istina je) dogadjaju!

Krenimo redom.

1. Osmeh. Ne košta te, ama baš, ni dinara. A nekome će izmamiti novi osmeh, i taj nečiji opet nekome, i lančanom reakcijom smeha, namrgodjeni dan ode u nepoznatom smeru, a lep osećaj traje do narednog susreta sa nekim novim usnama razvučenim u veselu krivu...

2. Sreća. Novac nas ne čini srećnijima, niti veselijima. Neće nam rešiti problem nakostrešenog šefa, neće nam očistiti blato s cipela još od onomad, od kad su bile kiše, i neće nam oprati sudje iz kuhinje. Dakle, zašto ljudi govore da bi bili srećniji da imaju novac?!

3. Zahvalnost. Kada ste se poslednji put zahvalili nekome na lepom popodnevu? Na ukusnom tostu za doručak? Na mirisu parfema u smrdljivom liftu? Nemate tu naviku? Steknite je!

Osoba sa osmehom na licu odaje utisak radosti i sreće. A srećne više volimo, a onda smo zahvalni što imamo takve pored sebe. Pa budimo svi takvi! Bar za početak. I život će nam biti lep(ši)!